Goran Jelisić, Srbin iz Bijeljine, poznat je po svojoj presudi iz 1999. godine koju je izrekao Haški tribunal. On je tada osuđen na 40 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja tokom 1992. godine. Njegovo hapšenje dogodilo se 22. januara 1998. godine, nakon čega je u Hagu priznao sve zločine za koje je bio optužen, osim genocida, za šta je oslobođen.
Nakon pet godina provedenih u pritvoru u Sheveningenu, Jelisić je 2003. godine prebačen u Italiju na izdržavanje kazne. Tokom narednih 20 godina bio je smešten u nekoliko zatvora, gde je, prema italijanskim zakonima, utvrđeno da se rehabilitovao. Godine 2023. vratio se u Holandiju, a u aprilu iste godine prebačen je u zatvor u Belgiji. Italijanske vlasti su mu, zbog dobrog ponašanja i napredovanja u rehabilitaciji, ranije smanjile kaznu za pet godina, što je prihvatio i Mehanizam za krivične sudove u Hagu.
U svom zahtevu za prevremeno puštanje, Jelisić ističe da je svestan težine svojih dela koja je počinio u mladosti, kada je imao samo 24 godine. On se kaje za svoje zločine i svakodnevno oseća grižu savesti prema žrtvama i njihovim porodicama. U svom zahtevu naglašava da se moli za oproštaj i da ga muče noćne more, često misleći na žrtve rata. Goran takođe napominje da je shvatio besmisao ratova, što ga dodatno podseća na trenutni sukob u Ukrajini.
Tokom boravka u zatvoru, Jelisić je radio na svojoj rehabilitaciji. Kako navodi, prema svim zatvorenicima se odnosio ljubazno i sa poštovanjem, bez obzira na njihov pol, rasu ili veru. U Italiji je završio više obrazovnih programa, uključujući Fakultet političkih nauka i kurseve za kuvara, šnajdera, kao i školu za električara. Takođe je pohađao kurseve italijanskog jezika na Univerzitetu u Sijeni. Njegovo angažovanje u zatvorima obuhvatilo je rad u zatvorskim kuhinjama, kao i pomoć u radu kol centra Ministarstva zdravlja, gde je zakazivao preglede i operacije.
Trenutno, dok se nalazi u belgijskom zatvoru, Jelisić pohađa nastavu holandskog jezika. Njegov profesor je istakao njegovu posvećenost učenju i napredovanju, izražavajući zadovoljstvo što mu drži časove. Jelisić je takođe podelio situaciju iz 2022. godine u zatvoru Masa u Italiji, kada je intervenisao kako bi zaštitio ženu od napada zatvorenika, pri čemu je i sam bio povređen.
Ukoliko dobije uslovnu slobodu, Jelisić planira da se vrati u Srbiju, gde ima kuću. Njegova priča je kompleksna, obeležena teškim odlukama, kajanjem i potragom za ličnom rehabilitacijom. Njegov zahteva za prevremeno puštanje svedoči o njegovom nastojanju da se suoči sa prošlošću i pronađe novi put u životu, daleko od nasilja i sukoba.
Iako je njegovo ime vezano za teške zločine, Jelisićeva priča takođe osvetljava mogućnost rehabilitacije i promene. Njegova iskustva iz zatvora i proces učenja ukazuju na to da je moguće raditi na samopoboljšanju, čak i u najtežim okolnostima. U svetlu trenutne situacije u svetu, posebno sa ratom u Ukrajini, njegova refleksija o besmislenosti sukoba može poslužiti kao važna lekcija za društvo.
Jelisićeva sudbina ostaje tema rasprave, osvetljavajući složene odnose između pravde, pomirenja i lične odgovornosti. Njegova budućnost će zavisiti od odluke Mehanizma za krivične sudove, ali i od njegovih namera da se ponovo integrira u društvo i doprinese mirnijem suživotu.
