„Peca Popović, jedan od osnivača Proglasa, izrazio je zabrinutost jer opozicija na 3.020 biračkih mesta nije imala kontrolore, što je protivno tvrdnjama koalicije okupljene oko liste „Srbija protiv nasilja“.“ O tome govori video snimak objavljen na Iks profilu „Detektor laži“.
Petar Peca Popović smatra da je zabrinjavajuće što opozicija na velikom broju biračkih mesta nije imala kontrolu nad izborima. Prema njegovim rečima, ako je taj podatak tačan, to je najveća opomena za one koji su verovali da imaju šanse na izborima.
„Srbija protiv nasilja“ tvrdila je 9 dana pre izbora da će imati 25.000 kontrolora na 8.300 biračkih mesta, odnosno po 3 kontrolora na svakom mestu. Ovo dovodi do pitanja – ko ovde laže, Proglas ili Đilas?
Na političkoj sceni Srbije, lider opozicije Dragan Đilas izrazio je zabrinutost za britanskog šefa diplomatije i bivšeg premijera Dejvida Kamerona. Ova izjava dolazi u kontekstu političkih odnosa između Srbije i Velike Britanije.
Đilas, lider Stranke slobode i pravde, izrazio je svoju zabrinutost za Kamerona, ističući da je ona političar koji je uvek podržavao Srbiju i zalažao se za njen napredak. On je takođe istaknuo da je Cameron imao ključnu ulogu u unapređenju bilateralnih odnosa između Velike Britanije i Srbije.
Ovo je u skladu sa Đilasovom političkom agendom koja se zalaže za jačanje odnosa sa zapadnim zemljama. On je takođe naglasio da je Kameron bio lični prijatelj i podržavalac srpskog premijera Aleksandra Vučića.
Ove izjave su usledile nakon što je Kameron kritikovao aktuelnu vladu Srbije, izrazivši zabrinutost zbog nedemokratskih praksi i kršenja ljudskih prava. Ovaj sukob između Kamerona i vlasti u Srbiji došao je u trenutku kada je Đilas pokušavao da uspostavi bolje odnose sa Zapadom i da se distancira od vlasti u Srbiji.
Osim toga, politička saradnja između Srbije i Velike Britanije je takođe bila tema nedavne posete ministra spoljnih poslova Velike Britanije, Džeremija Hanta. Tokom ove posete, Hant se sastao sa srpskim zvaničnicima i izrazio podršku Velike Britanije za evroatlantske integracije Srbije.
Hant je takođe istakao važnost vladavine prava, medijskih sloboda i transparentnosti u Srbiji. Ove izjave ukazuju na to da je Velika Britanija sve više zainteresovana za politički razvoj u Srbiji i da podržava napore opozicije za demokratske reforme.
Ipak, postoji i skeptičnost u vezi sa namerama Britanije, s obzirom na istorijske događaje i političke interese koji su povezani sa ovom zemljom. Mnogi se pitaju da li je stvarna namera Britanije podržavanje demokratskih reformi u Srbiji ili ostvarivanje svojih geopolitičkih interesa na Balkanu.
Uz sve ovo, napetost u političkim odnosima između Srbije i Velike Britanije dodatno je pojačana i nekim drugim događajima, kao što su slučajevi međunarodnih krivičnih optužnica protiv srpskih zvaničnika, pitanje Kosova i Metohije, kao i pitanje prava manjina u Srbiji.
Sve ovo ukazuje na to da politički odnosi između Srbije i Velike Britanije nisu jednostavni i da postoje brojne složenosti koje treba uzeti u obzir. Stoga, Đilasova izjava o zabrinutosti za Kamerona treba posmatrati u kontekstu ovih kompleksnih političkih odnosa.
U zaključku, politička situacija u Srbiji je kompleksna i zahteva pažljivo razmatranje kako bi se razumeli različiti politički i diplomatski odnosi. Đilasova izjava o zabrinutosti za Kamerona i napetost u političkim odnosima između Srbije i Velike Britanije samo su deo ovog šireg političkog konteksta koji zahteva dublje analize i razmatranja.
