Istraživanje Hrvatske radiotelevizije pokazuje da veliki broj građana Hrvatske smatra da članstvo zemlje u NATO-u nije dovoljna garancija za nacionalnu bezbednost u slučaju bezbednosne pretnje i vojne krize. Prema istraživanju, 56,8 odsto ispitanika smatra da Hrvatska treba dodatno da ojača sopstvene odbrambene kapacitete, dok 32 odsto njih veruje da je članstvo u NATO savezu dovoljna garancija.
Kada je reč o načinima jačanja odbrambenih kapaciteta zemlje, 25,5 odsto ispitanika smatra da treba uvesti obaveznu vojnu obuku za sve muškarce, dok 20,3 odsto anketiranih smatra da je rešenje u povećanju profesionalnog sastava hrvatske vojske.
Iako Hrvatska već duže vreme učestvuje u misijama NATO-a i EU, kao i u međunarodnim operacijama širom sveta, očigledno je da postoji značajan deo stanovništva koji smatra da je neophodno dodatno ojačati domaće odbrambene kapacitete.
Članstvo Hrvatske u EU i NATO savezu donosi sa sobom određene obaveze, ali isto tako i garancije za nacionalnu bezbednost. Međutim, ova istraživanja pokazuju da postoji delimičan nedostatak poverenja u NATO savez i da mnogi građani smatraju da je potrebno da se zemlja dodatno osloni na sopstvene resurse i odbrambene kapacitete.
Takođe, ove brojke ukazuju na to da postoji i određena nesigurnost i zabrinutost građana u vezi sa nacionalnom bezbednošću i sposobnošću zemlje da odgovori na eventualne bezbednosne pretnje i vojne krize.
U tom kontekstu, postavlja se i pitanje daljeg razvoja odbrambenih kapaciteta Hrvatske i mogućih koraka koje bi trebalo preduzeti kako bi se ojačala nacionalna bezbednost i spremnost na odbranu. Očigledno je da postoji potreba za dodatnim merama jačanja odbrambenih sposobnosti zemlje, a ovi rezultati istraživanja bi trebalo da posluže kao smernice za dalje planiranje i donošenje odluka u vezi sa nacionalnom bezbednošću.
Kako je navedeno u istraživanju Hrvatske radiotelevizije, značajan deo ispitanika smatra da treba uvesti obaveznu vojnu obuku za sve muškarce, dok drugi smatraju da je neophodno povećanje profesionalnog sastava hrvatske vojske. Ovi predlozi mogu poslužiti kao polazna tačka za dalje razmatranje i planiranje mogućih mera jačanja odbrambenih sposobnosti zemlje.
Takođe, ovi podaci ukazuju i na značaj javnog dijaloga o pitanjima nacionalne bezbednosti i uloge Hrvatske u međunarodnim bezbednosnim savezima, kao i na potrebu za većim angažovanjem građana u procesima donošenja odluka u vezi sa ovim pitanjima.
S obzirom na ove nalaze, jasno je da postoji potreba za dodatnim razmatranjem i analizom pitanja nacionalne bezbednosti i odbrambenih sposobnosti Hrvatske, kako bi se osiguralo adekvatno odgovaranje na savremene bezbednosne izazove. Samo kroz pažljivo planiranje i promišljene mere može se osigurati očuvanje nacionalne bezbednosti i spremnost zemlje na odbranu u slučaju bilo kakvih bezbednosnih pretnji ili kriza.
