Vladajuća koalicija u Mađarskoj, koju čine stranke Fides i Hrišćanska demokratija, odlučila je da nominuje predsednika Ustavnog suda Tamaša Sulijoka za predsednika države. Ova vest je saopštena od strane lidera poslaničke grupe Fidesa, Mate Kočiš, na sastanku dve strane u Balatonalmadiju. On je takođe naveo da će poslanici u ponedeljak doneti odluku o prihvatanju ostavke predsednice Katalin Novak, te da smatra da bi Sulijok trebalo da bude nominovan što pre, ali da će to zavisiti od toga da li će opoziciona partija nominovati svog kandidata. Kočiš je istakao da je Sulijok „veliki autoritet“ i najavio da će novi članovi najvišeg suda biti izabrani u skladu sa parlamentarnim procedurama.
Mađarska vladajuća koalicija, koja se sastoji od dve stranke, Fidesa i Hrišćanske demokratije, odlučila je da nominuje predsednika Ustavnog suda, Tamaša Sulijoka, za predsednika države. Ova vest je saopštena na sastanku dve strane u Balatonalmadiju, od strane lidera poslaničke grupe Fidesa, Mate Kočiš. Na tom sastanku je takođe najavljeno da će poslanici u ponedeljak doneti odluku o prihvatanju ostavke predsednice Katalin Novak, te da će se nastaviti sa procesom nominacije Sulijoka za mesto predsednika države. Kočiš je takođe izrazio nadu da će opozicione partije podržati ovu nominaciju, kako bi se izbegle dodatne političke trzavice.
Mate Kočiš, lider poslaničke grupe Fides, istakao je da je Sulijok „veliki autoritet“ i da će biti odličan izbor za mesto predsednika države. Takođe je najavio da će novi članovi najvišeg suda biti izabrani u skladu sa već utvrđenim parlamentarnim procedurama. Ova najava je izazvala različite reakcije u političkim krugovima, gde su neki izrazili podršku ovoj odluci, dok su drugi izneli svoje rezerve.
Suprotno ovim izjavama, pojedine opozicione partije su već izrazile svoje protivljenje ovoj nominaciji, tvrdeći da je ovakav izbor protiv ustava i prava građana. Oni su najavili da će pokrenuti sopstvenu kandidaturu za mesto predsednika države, te da će se boriti protiv takvog ishoda u parlamentu. Očekuje se da će ovaj proces nominacije biti popraćen raspravama i političkim tenzijama u narednom periodu.
Ovo nije prvi put da se u Mađarskoj javljaju političke tenzije i krize, koje proizilaze iz izbora predsednika države. U prethodnim situacijama, nominacije su izazvale velike političke trzavice, koje su doveli do oštrog polarizacije javnosti. Takođe su se javljali i problemi u radu najvišeg suda, čiji članovi su birani po političkoj liniji, umesto na osnovu stručnosti i integriteta. Zbog toga se očekuje da će ovaj proces nominacije biti pažljivo praćen od strane međunarodnih organizacija i partnera Mađarske.
U svetlu ovih dešavanja, ostaje da se vidi da li će Mađarska uspeti da prevaziđe političke trzavice i polarizaciju, te da li će uspeti da izabere predsednika države koji će biti prihvatljiv za sve političke opcije. Ovaj izbor bi mogao biti ključan za dalji razvoj političke situacije u Mađarskoj, te će biti od presudnog značaja za stabilnost i vladavinu prava u ovoj zemlji. U tom smislu, međunarodna zajednica će imati važnu ulogu u praćenju ovog procesa, te će biti od ključnog značaja da se ova nominacija sprovede po jasnim i transparentnim procedurama.
