Cene nafte rastu treći dan uzastopno
Cene nafte nastavile su danas rast treći dan uzastopno, jer ukidanje mera ograničenja u Sjedinjenim Državama i delovima Evrope nagoveštava rast potražnje za gorivom u letnjoj sezoni i smanjuje zabrinutost zbog porasta broja korona slučajeva u Indiji i Japanu. Globalna cenovna referenca, severnomorska nafta Brent ojačala je za 75 centi ili 1,1 odsto, na 69,63 dolara za barel na trgovanju oko podneva po srednjoevropskom vremenu, a američka sirova nafta WTI je porasla za 67 centi ili 1 procenat, na 66,36 dolara po barelu, javlja Rojters. Cene oba tipa nafte beleže najviše nivoe od sredine marta.
Do skoka cena nafte došlo je usled očekivanja jake potražnje kako se zapadne ekonomije ponovo otvaraju. Na tržištu se zaista predviđa snažan rast potrošnje goriva i energije u Sjedinjenim Državama i Evropi tokom letnjih meseci, kaže Stiven Brenok, naftni broker u kompaniji PVM. Oštar pad zaliha nafte u SAD takođe je doprineo poskupljenju „crnog zlata“. Američki institut za naftu (API) izvesto je da su zalihe ovog energenta pale za 7,7 miliona barela u nedelji završenoj 30. aprila, dodaje Rojters pozivajući se na dva neimenovana tržišna izvora. To je trostruko veći pad od onog koji su predviđali analitičari u anketi britanske kompanije. Američke zalihe benzina su takođe opale za 5,3 miliona barela.
Trgovci sada iščekuju podatke američke Uprave za energetske informacije, koji treba da budu objavljeni kasnije danas, kako bi videli da li i zvanični podaci pokazuju tako veliki pad. Očekuje se da će se cena nafte i dalje kretati uzlaznom putanjom, posebno sa otvaranjem ekonomija i vraćanjem potrošnje na prethodne nivoe. Vlade širom sveta takođe pokreću programe oporavka ekonomije, što bi takođe moglo doprineti povećanoj potražnji za naftom i gorivom.
Osim ekonomske situacije, cena nafte takođe je pod uticajem geopolitičkih kretanja. Nafta je ključna sirovina koja ima veliki uticaj na svetsku ekonomiju i politiku. Zemlje proizvođači nafte imaju značajan uticaj na tržište i cene nafte se često menjaju u skladu sa njihovim političkim odlukama i odnosima među zemljama.
Oko 40 odsto svetske proizvodnje nafte dolazi iz zemalja članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), dok su druge zemlje poput SAD, Rusije i Kanade takođe veliki proizvođači nafte. Stoga, bilo kakve promene u njihovim politikama ili proizvodnji mogu imati značajan uticaj na cene nafte.
Trenutno, zbog povratka potrošnje i otvaranja ekonomija, cene nafte rastu. Međutim, moguće su promene u budućnosti koje bi mogle uticati na ovaj trend. Na primer, eventualno povećanje proizvodnje nafte od strane neke od ključnih zemalja proizvođača ili novi talas pandemije koronavirusa mogli bi dovesti do ponovnog pada cena. U svakom slučaju, praćenje kretanja cena nafte je važno za investitore, trgovce i potrošače širom sveta.
Nafta je važan resurs koji se koristi u različitim industrijama i sektorima, od transporta do proizvodnje plastike. Kao takav, njegova cena može imati dalekosežne posledice na ekonomiju i svakodnevni život ljudi. Stoga je važno pratiti ova kretanja i razumeti faktore koji utiču na cene nafte. U svakom slučaju, trenutno povećanje cena može biti dobra vest za zemlje koje su zavisne od izvoza nafte, ali može predstavljati izazov za potrošače i privredu koja se oporavlja od pandemije.
