Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je komentarisao događaje u Hrvatskoj gde je tokom karnevala u Kaštelima, blizu Splita, zapaljena lutka sa njegovim likom. Vučić je izrazio ponos zbog ove situacije, tvrdeći da ona pokazuje da je dobro radio za Srbiju i srpski narod. Ovaj incident je drugi put zaredom da se Vučić suočava sa ovakvim oblikom protesta, što on doživljava kao znak svog uticaja i postignuća na političkoj sceni.
Tokom svoje posete poljoprivrednom gazdinstvu u Zlotu, Vučić je izjavio da je ponosan na to što su ga proglasili „najvećim krivcem“ i da se nada da će se ova tradicija nastaviti i narednih godina. „Koliko li ste onda dobrog učinili za Srbiju i za srpski narod u celini?“, upitao je Vučić, ističući da je ovo najbolji pokazatelj njegovog rada i uspeha.
On je takođe dodao: „Ponosan sam na to i beskrajno im hvala na tome. Želim im isti rezultat i sledeće godine, a i one tamo.“ Vučić je naglasio da će se boriti još snažnije za svoj narod, kako bi imao još više razloga da ga „spaljuju“.
Događaj u Kaštelima je deo tradicionalnog karnevala, a hrvatski mediji su izvestili da se na kraju svake povorke „zapali krnje“, simbolični krivac za sve probleme iz prethodne godine. Tokom spaljivanja lutke, pročitan je i „testament“, što je deo folklorne tradicije ovog karnevala.
Ova situacija je dodatno osvetlila tenzije između Srbije i Hrvatske, koje su i dalje prisutne, posebno u kontekstu ratne prošlosti i nacionalizma. Vučićeva reakcija na ovakve događaje odražava njegovu strategiju da se pozicionira kao zaštitnik srpskog naroda i njihovih interesa, dok se istovremeno suočava s kritikama opozicije i dela javnosti.
Stranačka politika u Srbiji često koristi ovakve događaje kako bi mobilisala podršku i skrenula pažnju sa unutrašnjih problema, kao što su ekonomski izazovi i političke krize. Vučićev odgovor na spaljivanje lutke može se tumačiti kao deo šire strategije jačanja nacionalnog identiteta i političke stabilnosti u zemlji.
Kao rezultat ovog incidenta, mediji u Srbiji i Hrvatskoj su pokrenuli raspravu o nacionalnim simbolima, identitetima i odnosima između dve zemlje. Dok Vučić vidi ovo kao potvrdu svog rada, kritičari ga optužuju da koristi ovakve situacije za političku propagandu.
Ovo nije prvi put da se Vučić suočava sa kritikama iz Hrvatske. U prošlosti su se slične situacije dešavale tokom raznih protesta ili manifestacija, a često su se koristile kao alat za jačanje nacionalnih osećanja i polarizaciju javnosti. U tom smislu, Vučićova reakcija može biti viđena kao deo dugoročne strategije njegovog političkog delovanja.
Osim toga, ovaj događaj može imati i šire posledice na odnose između Srbije i Hrvatske. Dok Vučić nastavlja da se predstavlja kao lider koji se bori za interese srpskog naroda, s druge strane, može doći do dodatnog pogoršanja odnosa između dve bivše jugoslovenske republike, što može uticati na regionalnu stabilnost.
U svetlu svih ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se politička scena u Srbiji razvijati u budućnosti i da li će ovakvi incidenti postati redovna praksa u političkom diskursu. U svakom slučaju, Vučićeva izjava i njegov stav prema spaljivanju lutke su pokazatelj trenutnog stanja u regionu, kao i načina na koji se lideri suočavaju s kritikama i protestima.
