Dario Amodei, izvršni direktor AI startapa Antropik, izjavio je da bi veštačka inteligencija mogla da preuzme pisanje softverskog koda u veoma bliskoj budućnosti. Na događaju Saveta za spoljne odnose, održanom u ponedeljak, Amodei je izrazio uverenje da bi u roku od godinu dana AI mogao da napiše sav kod u softveru, dok bi već za tri do šest meseci mogao da generiše čak 90% koda.
Amodei je naglasio da će softverski programeri i dalje imati važnu ulogu, jer će biti potrebni da pruže dizajnerske smernice i uslove koje AI treba da ispuni. Ipak, on smatra da će AI sistemi postepeno preuzimati manje zadatke, što će na kraju dovesti do situacije u kojoj će AI moći da obavlja sve zadatke koje danas obavljaju ljudi. Ova promena, prema njegovim rečima, zahvatiće sve industrije.
Osnivač Antropika, koji je prethodno radio u OpenAI-ju, istakao je da njegova kompanija već ima značajna finansijska ulaganja od tehnoloških divova poput Gugla i Amazona. Ovaj komentar nije prvi put da Amodei razgovara o potencijalno revolucionarnom uticaju veštačke inteligencije na svet. U nedavnom intervjuu za Njujork tajms, rekao je da ljudi još uvek ne prepoznaju u potpunosti uticaj koji AI može imati na njihove živote i poslove.
„Mislim da će ljudi postati svesni i rizika i koristi AI-a u mnogo ekstremnijoj meri nego što su trenutno, i to u naredne dve godine,“ rekao je Amodei u podkastu Hard Fork. Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada se veštačka inteligencija rapidno razvija i postaje sve prisutnija u različitim sektorima.
Gari Tan, predsednik i izvršni direktor startap inkubatora Y Combinator, takođe je ukazao na značaj AI u razvoju softvera. On je u objavi na mreži X istakao da se čak 25% osnivača startapa u zimskom ciklusu 2025. godine oslanja na AI za generisanje softverskog koda. Tan je napomenuo da se čak 95% linija koda generiše pomoću velikih jezičkih modela (LLM).
Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Kristalina Georgieva, izjavila je da očekuje da će AI uticati na oko 40% globalnih poslova. Prema njenim rečima, oko polovine ugroženih poslova moglo bi imati koristi od integracije AI-ja, što bi moglo poboljšati produktivnost. S druge strane, Georgieva je upozorila da bi za drugu polovinu, AI aplikacije mogle preuzeti ključne zadatke koje trenutno obavljaju ljudi, što bi potencijalno dovelo do smanjenja potražnje za radnom snagom, nižih plata i smanjenja zaposlenosti.
U najekstremnijim slučajevima, neki od tih poslova mogli bi potpuno nestati, što stvara ozbiljnu zabrinutost o budućnosti radne snage. Ove izjave ukazuju na to da se svet suočava sa velikim promenama usled brze adopcije veštačke inteligencije, a svi se pitaju kako će se to odraziti na ekonomiju i društvo u celini.
Amodei i drugi stručnjaci u ovoj oblasti predviđaju da će se veštačka inteligencija nastaviti razvijati i unapređivati, a njen uticaj će postajati sve uočljiviji. Kako se tehnologija razvija, tako će se i potreba za ljudskim radnicima menjati, što podstiče potrebu za prilagođavanjem obrazovnih i radnih sistema kako bi se uhvatili u korak sa novim izazovima i prilikama.
S obzirom na sve ove promene, jasno je da je budućnost veštačke inteligencije i njen uticaj na svet tek na početku, a mnogi se pitaju kakvu će ulogu ljudi igrati u ovom novom tehnološkom pejzažu. Kako se AI nastavlja razvijati, tako će se i društvo morati prilagoditi novim realnostima koje dolaze sa svakim napretkom.
