Pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, dr Slavko Dimović, istaknuo je da je poziv predsjednika Srbije Aleksandra Vučića direktoru Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafaelu Grosiju da poseti Srbiju istorijski, vizionarski i veoma odvažan. Prema rečima Dimovića, nuklearna energija, iako stigmatizovana, predstavlja most između očuvanja životne sredine i energetske bezbednosti države, omogućavajući nezavisnost od drugih zemalja. On naglašava da je i ljudskim i prirodnim resursima potrebno racionalno upravljati, te da Srbija trenutno zavisi od fosilnih goriva, kao što je lignit lošeg kvaliteta koji izaziva zagađenje i respiratorna oboljenja. Upravo iz tih razloga, nuklearna energija se ističe kao najčistiji vid energije, bez emisije efekata staklene bašte, i kao najefikasniji i najbezbedniji vid energije.
Dr Dimović ističe da je računica jasna – korišćenjem nuklearne energije, napuštaju se fosilna goriva poput uglja i nafte, čime se smanjuje emisija i efekat staklene bašte. Srbija ima i hidropotencijal, ali on može da zadovolji samo do 30% potreba za električnom energijom, dok alternativni izvori energije i zeleni vidovi energije takođe mogu da doprinesu sa dodatnih 30%. Iz ovih razloga, nuklearna energija bi mogla da pokrije preostalih 40 do 50% potreba, ukoliko bi se zamenila fosilna goriva.
Kada je reč o ljudskim resursima, dr Dimović ističe da su oni ključni za razvoj nuklearne tehnologije, te da bi Srbija mogla da obezbedi potrebne stručnjake. On veruje da bi „Vinča“ mogla da bude nukleus znanja, okupljajući stručnjake iz inostranstva, penzionisane stručnjake, kao i mlade kadrove koji se školuju u inostranstvu, kako bi formirali stručni tim za razvoj nuklearne energije.
Dr Dimović naglašava da nuklearna energija ima svoje pobornike i protivnike, te da se javno mnjenje u Srbiji pomera ka stavu da Srbija treba da ima nuklearku. Ističe da protivnici nuklearne energije često proizilaze iz nedovoljnog obrazovanja i straha od nepoznatog, dok drugi smatraju da je to skupa tehnologija sa dugim investicionim ciklusom. Zbog toga, dr Dimović smatra da privatni sektor ne treba da bude vlasnik nuklearke, već država.
Institut “Vinča“ bi mogao da bude ključan u razvoju nuklearne tehnologije, ali i uopšte nauke u funkciji i saradnji sa privredom, ističe dr Dimović. On veruje da je položaj nauke i tehnološkog razvoja danas najbolji u proteklih 15-20 godina, te da postoji potencijal za dalji razvoj, posebno uz podršku Instituta “Vinča“.
U zaključku, nuklearna energija se nameće kao važan faktor za očuvanje životne sredine i energetske bezbednosti države, te bi njen razvoj mogao da donese značajne koristi Srbiji.
