Banke su nekada bile servis građana, a sada su postale prodavnice – više ne računamo na neočekivane troškove
„Naš mentalitet je takav da ne računamo na neočekivane troškove, i teško prihvatamo da se sada svaka usluga plaća, pa tako i bankarska. Otuda neprijatna iznenađenja kada se prilikom provere stanja na tekućem računu uoči malo manje novca nego što se zapravo potrošilo“, kaže finansijski savetnik Dušan Uzelac sa portala „Kamatica“ za „Novosti“.
Uzelac ističe da skriveni troškovi prilikom plaćanja karticama ne bi trebali biti iznenađenje, jer su oni ipak navedeni u bankarskim tarifnicima. Građane ne bi trebalo čuditi provizije prilikom plaćanja roba, računa ili podizanja manjih količina novca, jer su cifre obično male i gotovo neprimetne, osim ako se stanje ne proveri odmah nakon transakcije.
„Na našim prostorima nismo navikli na ovaj nivo kapitalističke, da ne kažem, zapadnjačke trgovine. Sve banke su iz inostranstva, i za svaki nivo angažmana imaju običaj da to stave u tarifnik. Reakcija potrošača je obično takva da se iznenađuju, jer se ‘još i to naplaćuje’“, dodaje Uzelac.
Bankari prošle godine ostvarili su ogromne profite, prema informacijama „Novosti“. Zarada svih banaka koje posluju u Srbiji bila je 122,5 milijardi evra, a nakon oporezivanja, dobit se utrostručila za samo dve godine. U poređenju, 2022. godine zaradili su 87,76 milijardi evra. Usluge građanima nisu postale jeftinije, uprkos ratu u Ukrajini, visokoj inflaciji i rastu kamatnih stopa.
„Kreditne kartice nisu predviđene za podizanje novca, već za kredit koji se koristi prilikom kupovine, a kartica je samo uređaj za plaćanje. Neočekivani trošak stiže na naplatu kada se taj kredit pretvori u gotovinski, i tada će banka tu uslugu naplatiti dva, tri ili pet odsto, zavisno od potpisanog ugovora“, objašnjava Uzelac.
Kursne razlike takođe mogu biti deo nepredviđenih bankarskih troškova, gde se može desiti da se evro plati po višoj ceni nego što je mogao biti kupljen. Mnogi takođe nisu očekivali rate za otplatu stambenih kredita, pa su neopravdano ljuti na banke.
Prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, svaki klijent ima pravo na žalbu ako smatra da su mu neopravdano uzeta sredstva sa računa, a banka ima obavezu da odgovori na žalbu u roku od sedam do 14 dana.
„U određenim poslovnicama, usluge obaveštavanja o preostalom novcu SMS porukama su standardne, dok ih negde korisnici moraju sami aktivirati. Ništa nije besplatno. Ljudi često ne očekuju dodatne troškove zbog neznanja o načinu funkcionisanja sistema, i često se nađu u neugodnoj situaciji kada koriste kreditne kartice za podizanje gotovine“, zaključuje Uzelac.
