U većem delu sveta vozi se desnom stranom puta, dok se u zemljama poput Velike Britanije, Indije, Japana i Australije te Kipra saobraćaj odvija levom stranom. Razlika u vožnji datira još iz prošlih vekova i ima zanimljivu istorijsku pozadinu.
U ranim danima, pre nego što su automobili postali svakodnevica, ljudi su se kretali konjima i kočijama. Tada je bilo smisleno putovati levom stranom, kako bi se omogućilo mačevaocima da imaju desnu ruku slobodnu za borbu, što je bila praksa među srednjovekovnim vitezovima. Osim toga, montiranje i silazak s konja bilo je lakše i sigurnije s leve strane.
Promena na desnu stranu dogodila se u Francuskoj i Americi krajem 18. veka sa pojavom velikih transportnih kola. Vozači tih kola, sedajući na zadnjem levom konju, imali su desnu ruku slobodnu za upravljanje bičem. Ovo je navelo vozače da se drže desne strane puta kako bi drugi saobraćaj mogao lako proći s leve strane I tako se rodila vožnja tom stranom puta.
Britanija, međutim, ostala je dosledna svojoj tradiciji vožnje levom stranom. U 18. i 19. veku, britanski zakoni formalizovali su ovu praksu, dok je Francuska, pod vladavinom Napoleona, koji je bio levoruk. učvrstila vožnju desnom stranom kao standard.
Kolonijalna širenja Britanije i Francuske uticala su na to da mnoge njihove bivše kolonije naslede pravilo vožnje koje su one praktikovale. Tako su zemlje poput Australije, Indije, i Novog Zelanda zadržale vožnju levom stranom, dok su bivše francuske kolonije poput Alžira, Obale Slonovače i Senegala prihvatile desnu stranu.
Japanska odluka da vozi levom stranom potiče još iz Edo perioda (1603. do 1868. godine), a dodatno je utvrđena britanskom izgradnjom železnica širom Japana, usput uvozeći svoje automobile sa desnim volanom.
Prelomni trenutak za dominaciju desne strane puta u modernom svetu dogodio se s Henrijem Fordom i njegovim modelom T, čije je vozačevo sedište bilo postavljeno s leve strane. Ovo je navelo na široko prihvatanje vožnje desnom stranom u mnogim zemljama, uključujući Kanadu, Italiju i Španiju tokom dvadesetih godina 20. veka, a potom i većinu istočne Evrope tokom tridesetih.
Uprkos velikim prometnim prilikama širom sveta, vozači se i dalje pridržavaju ovih istorijskih normi vožnje. Iako se vozači u svakodnevnim situacijama rutinski pridržavaju ovih pravila, turistima može biti izazovno prilagoditi se promeni s kojom se susretnu prilikom vožnje u drugim zemljama koje praktikuju drugačiji pravac vožnje.
