Na tržištu rada u Srbiji već godinama unazad nedostatak radne snage nadomešćuje se radnicima iz inostranstva – a oni uglavnom dolaze iz azijskih i afričkih zemalja. Iz Nacionalne službe za zapošljavanje kažu da su prošle godine izdali više od 52.000 dozvola za rad strancima. Otud neretko za volanima autobusa gradskog prevoza sede vozači iz Šri Lanke, dok na gradilištima možemo videti ljude iz Indije, Pakistana i Avganistana. Od skoro na naše tržište rada dolaze radnici i radnice iz Kenije i sa Kube.
Džozefina i Kristabel zbog veće zarade i boljeg standarda prvi put su sele u avion i otputovale iz rodne Kenije. Hiljadama kilometara dalje, našle su posao u Beogradu. Rade kao negovateljice u domu za stare.
– Da, daleko je, prvo sam se uplašila, jer mi je prvi put da putujem van svoje zemlje. Ali, kada sam stigla u Beograd, ljudi su ljubazni i gostoljubivi i navikla sam s vrlo brzo. Sviđa mi se Beograd, onog trenutka kada sam kročila, dopao mi se grad i ljudi. Kada odeš na neko mesto, iako si strankinja, osećamo se dobrodošlim. Nema rasne diskriminacije, svi su od pomoći – kaže Džozefina Džebet.
– Tražila sam posao, prijatelj mi je rekao da u Srbiji postoji šansa. Dakle, kada sam pročitala opis i videla šta je potrebno, znala sam da imam kvalifikacije, pa smo se prijavile. Tako smo došle ovde. Postojao je strah jer sam prvi put putovala. Moja porodica nije znala gde je Srbija, ali kada sam došla, stvari su bile drugačije, svi su nas lepo dočekali – kaže Kristabel Saisi.
Početak nije bio lak, ali su im kolege pomogle i već se pripremaju za samostalni rad. Kako kažu, povremeno im nedostaje porodica i dom, ali mogu svoj život da zamisle u Srbiji.
– U početku smo se mučile zbog jezika, ali su nas slušali i voleli, zbog čega smo se mi jako lepo uklopile i sada komuniciramo i razumemo se. Porodica je bila zabrinuta, pa sam im objasnila i sada im se dopada. Nedostaje mi mi moja zemlja, dom je dom, ali bih volela ostanem u Beogradu, to je lepo mesto – kaže Džozefina Džebet.
– Jezik je bio izazov, veliki izazov za nas. Ali sada sustižemo. Većinu reči koje sada znamo koristimo u komunikaciji sa ljudima. Tako da se navikavamo na sve oko sebe. Sada smo prijatelji i stvarno mislim da bih mogla svoj život ovde gradim – kaže Kristabel Saisi.
S druge strane, Dženifer i Natali sa Kube manje je brinuo jezik, teže su se navikle na klimu u Srbiji. Njihova prilika za boljom zaradom bio je Novi Sad, gde su se zaposlile u jednom restoranu.
– Ja sam u Srbiji godinu i sedam meseci. Jedan dan sam videla publikaciju o Novom Sadu i prijavila se. Došla sam na intervju i počela sa radom. Najveći problem mi je bila klima jer sam iz Tropske zemlje, gde je skoro stalno leto, pa mi zima teško pada. Imam i prijatelje sa Kube ovde u Srbiji. Da, mislim da bih htela da živim ovde ceo život, ljudi su tako prijateljski nastrojeni i zemlja je sjajna – kaže Dženifer Tores Delgado.
– Imam 19 godina. Došla sam u Srbiju u potrazi za boljim životom. Moja zemlja je jako lepa, ali ovde imamo više prilika za zaposlenje. Zavolela sam Srbiju. To je veoma dobra zemlja. Volim ljude ovde. Ovde je plata bolja u poređenju sa Kubom jer na Kubi je situacija manje ili vise komplikovana – navodi Natali.
U Srbiji bi zvanično od danas trebalo da počne izdavanje jedinstvene dozvole za rad strancima koji žele da rade i borave u Srbiji. Strani državljani po novim pravilima podnosiće samo jedan zahtev za obe svrhe – rad i boravak.
