Cene gasnih fjučersa u Evropi prelaze 1.700 dolara
Na početku trgovanja na londonskoj berzi ICE, cene gasnih fjučersa u Evropi su ponovno porasle i premašile vrednost od 1.700 dolara, što predstavlja rast od skoro 9 odsto. Podaci pokazuju da je vrednost januarskih fjučersa prema holandskom TTF indeksu na otvaranju trgovanja iznosila 1.710,3 dolara, da bi već u 8:01 po srednjoevropskom vremenu skočila na skoro 1.740 dolara, što je 8,7 odsto više od procenjene cene u petak, koja je iznosila skoro 1.600 dolara. Nakon toga, cene fjučersa su blago opale i u 08:09 časova iznosile su 1.706 dolara.
Porast cena gasa bio je značajan već prošlog četvrtka, kada su pale sa minimalnih 1.450 dolara na iznad 1.700 dolara za hiljadu kubnih metara. Ovakav skok cena može biti povezan sa izjavom čelnika nemačke Federalne mrežne agencije Johena Homana da odluka o sertifikaciji gasovoda „Severni tok 2“ verovatno neće biti doneta u prvoj polovini iduće godine.
Ovo poskupljenje gasa može imati značajan uticaj na potrošače širom Evrope, pa tako i u regionu, jer bi povećanje cene gasa moglo uticati na cene energenata i samim tim i na račune za struju. Pored toga, visoke cene gasa mogu imati negativan uticaj na industriju, što bi moglo dovesti do smanjenja proizvodnje i potencijalnog gubitka radnih mesta.
Ovo poskupljenje gasa može biti posebno problematično za zemlje koje se oslanjaju na uvoz gasa, a među njima je i Hrvatska. Hrvatska je već imala poteškoća sa snabdevanjem gasom ove godine, što je dovelo do povećanja cena za domaćinstva i industriju. Ovo novo poskupljenje gasa moglo bi dodatno opteretiti već opterećen budžet domaćinstava i preduzeća.
S druge strane, ovo poskupljenje gasa može predstavljati priliku za proizvođače gasa i energetske kompanije koje se bave uvozom i distribucijom gasa. Veće cene gasa mogu značiti veće prihode za ove kompanije, ali istovremeno može dovesti i do većih troškova za potrošače.
U svetlu ovih dešavanja, bitno je pratiti dalji razvoj situacije na tržištu gasa i moguće reakcije državnih institucija i energetskih kompanija. Takođe, važno je razmotriti mere koje bi mogle biti preduzete kako bi se ublažile negativne posledice ovog poskupljenja gasa i kako bi se osigurala stabilnost snabdevanja gasom u regionu.
Kao zaključak, poskupljenje gasa na londonskoj berzi ICE predstavlja veliki izazov za evropsko tržište energenata, a posebno za zemlje koje se oslanjaju na uvoz gasa. Potrebno je hitno delovanje kako bi se sprečile negativne posledice po potrošače i industriju, ali istovremeno i iskoristile potencijalne prilike koje ovakva situacija može pružiti za proizvođače i distributere gasa. Sve oči su sada uprte ka nadležnim institucijama i kompanijama, koje će morati da pronađu održivo rešenje za ovaj izazov.
